Šljiva: Kalorije, nutritivna tablica i benefiti za zdravlje

Šljiva, popularno voće bogato vitaminima i mineralima, često se koristi u ishrani. Ovo voće sadrži mnoge hranljive sastojke i vlakna, što ga čini idealnom namirnicom za poboljšanje opšteg zdravlja. Šljive takođe sadrže malo kalorija i masti i mogu se koristiti u mnogim jelima za ukusan dodatak svakodnevnoj ishrani. U ovom članku istražujemo nutritivne karakteristike šljive i prednosti koje ovo voće može pružiti za zdravlje.

Šljiva: Nutritivna tablica

Energetska vrijednost: 241 kJ (57 kcal)
Ugljikohidrati: 15 g
Šećeri: 12 g
Proteini: 0.7 g
Masti: 0.3 g
Vlakna: 1.9 g
Voda: 84.2 g
Vitamini:
– Vitamin A: 23 IU
– Vitamin C: 9.5 mg
– Vitamin E: 0.3 mg
– Vitamin K: 6.4 µg
Minerali:
– Kalcijum: 16 mg
– Gvožđe: 0.3 mg
– Magnezijum: 7 mg
– Fosfor: 16 mg
– Kalijum: 157 mg
– Natrijum: 0.5 mg
– Bakar: 0.1 mg
– Mangan: 0.1 mg
– Selenijum: 0.1 µg

Šljiva: Proteini (sadržaj proteina)

Šljiva je voće koje se često koristi u ishrani i ima značajan nutritivni sadržaj. Kada je u pitanju proteini, šljiva nije bogata kao neke druge namirnice, ali i dalje može da bude korisna u ishrani. Jedna srednja šljiva sadrži oko 0,5 grama proteina, što je oko 1% dnevne potrebe odrasle osobe. Međutim, šljive su bogate drugim hranljivim materijama, kao što su vlakna, vitamin C i kalijum, što ih čini zdravom opcijom za uravnoteženu ishranu.

Šljiva: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)

Šljiva je voće koje je poznato po svom bogatom sadržaju vlakana, vitamina i minerala. Međutim, šljiva ima i značajan sadržaj ugljenih hidrata. Naime, 100 grama šljiva sadrži oko 11 grama ugljenih hidrata, od čega se većina sastoji od jednostavnih šećera, poput fruktoze i glukoze. Ovo čini šljivu idealnim izborom za one koji traže prirodan izvor energije i koji se bave fizičkim aktivnostima. Međutim, treba imati na umu da šljiva ima i visok glikemijski indeks, što znači da može uticati na nagli porast nivoa šećera u krvi. Stoga, osobe koje pate od dijabetesa ili drugih problema sa regulacijom nivoa šećera u krvi treba da budu oprezne sa unosom šljive.

Šljiva: Masti (sadržaj masti)

Šljiva sadrži većinu svojih masti u obliku nezasićenih masnih kiselina, uključujući mononezasićene i polinezasićene masti. Osim toga, ova voćka je i izvor biljnih sterola, koji mogu smanjiti nivo holesterola u krvi. Međutim, šljiva takođe sadrži mali procenat zasićenih masti. Za najbolje zdravstvene beneficije, preporučuje se konzumiranje svežih šljiva, dok se prerađene verzije kao što su suve šljive, sokovi ili džemovi, mogu sadržati veću količinu šećera.

Šljiva: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)

Šljiva je voće koje ima visok nutritivni sadržaj, a bogata je vitaminima i mineralima koji su neophodni za održavanje zdravlja. Ova voćka sadrži veliki broj vitamina C, E i K, kao i vitamine B kompleksa. Šljiva takođe ima visok sadržaj minerala, kao što su kalijum, magnezijum, fosfor i gvožđe. Ovi nutrijenti su važni za normalno funkcionisanje organizma, jer pomažu u održavanju ravnoteže vode i soli, ubrzavaju metabolizam, jačaju kosti i imunološki sistem, smanjuju rizik od srčanih bolesti i prevenira anemiju. Zbog svog izuzetnog nutritivnog sastava, šljiva je odličan izbor za zdravu ishranu.

Šljiva: Kalorije (sadržaj kalorija)

Šljiva je voće koje je bogato hranjivim sastojcima i niskokalorično, pa se može smatrati idealnim izborom za sve koji žele da održe zdravu telesnu masu. Jedna šljiva sadrži samo 30 kalorija, a u sebi ima i vlakna, vitamine i minerale koji su neophodni za održavanje dobrog zdravlja. Osim što je niskokalorična, šljiva je i diuretik, pa se preporučuje u ishrani ljudi koji imaju problema sa zadržavanjem tečnosti u organizmu, ali i u borbi sa celulitom. Takođe, šljiva podstiče probavu i pomaže u mršavljenju.

Šljiva: Benefiti za zdravlje

Šljive su voće bogato vlaknima, vitaminima i mineralima, koji su ključni za održavanje zdravog tela. Ovaj plod, koji često podleže zanemarivanju, ima brojne koristi po zdravlje. Nemaju samo sladak ukus, već su i odličan izvor antioksidanata, koji su ključni za zaštitu organizma od štetnih materija i procesa.

Konzumiranje šljiva može poboljšati varenje, smanjiti nivo lošeg holesterola i povećati unos prirodnih šećera u organizam. Pored toga, ovo voće je bogato vitaminima B kompleksa i vitaminom C, što može pomoći u održavanju imunološkog sistema i smanjenju rizika od određenih bolesti.

Uz sve ovo, šljive su i odličan izvor kalijuma, minerala koji je ključan za održavanje zdravog srca i krvnog pritiska. Dakle, uključivanjem ovog voća u ishranu možete ne samo poboljšati ukus obroka, već i obezbediti mnoge zdravstvene koristi!

Šljiva: Rizici za zdravlje

Iako su šljive dragocene voćke u ishrani, neke osobe mogu biti izložene riziku po zdravlje ako konzumiraju veće količine.

Pre svega, šljive sadrže visok nivo sorbitola, prirodnog zaslađivača koji ne može biti potpuno razgrađen u organizmu, što može izazvati gasove, dijareju i bolove u abdomenu kod osoba koje su osetljive na ovaj sastojak.

Takođe, šljive sadrže oksalnu kiselinu koja može izazvati probleme kod ljudi sa istorijom bubrežnih kamena. Oksalati iz šljiva mogu formirati kristale i izazvati iritaciju bubrega i urinarnog trakta. Zbog toga se preporučuje da osobe koje su sklone ovom problemu smanje unos ove voćke.

Naposletku, ljudi koji su alergični na druge vrste voća iz roda Rosaceae, u koje spadaju jabuke, kruške i breskve, mogu biti alergični i na šljive zbog sličnosti u hemijskom sastavu. U tim slučajevima, konzumiranje šljiva može izazvati reakcije poput svraba, osipa ili otoka.

Šljiva: Alergije

Šljiva je jedno od najpopularnijih voća u našoj zemlji, koje se često konzumira u svežem i sušenom obliku. Međutim, kao i sa drugim vrstama hrane, neki ljudi mogu biti alergični na šljive.

Simptomi alergije na šljive mogu varirati od blagih do teških i mogu uključivati svrab, crvenilo i otok kože, otežano disanje, alergijski rinitis i bolove u stomaku. Ukoliko imate alergije na bilo koju vrstu hrane, uključujući i šljive, važno je da budete oprezni kada konzumirate hranu koja sadrži ovaj sastojak ili da jednostavno izbegavate šljive.

Za otkrivanje alergija na hranu, uključujući i šljive, obično se koristi kožni test koji doktor može uraditi kako bi otkrio koje vrste hrane mogu izazvati alergijsku reakciju.

Ukoliko ste alergični na šljive ili na bilo koju drugu hranu, važno je da preduzmete odgovarajuće mere opreza kako biste izbegli neugodne simptome i izbegli potencijalno opasne situacije.

Šljiva: Različite vrste koje postoje

Šljiva je jedna od najpopularnijih voćki u našoj zemlji, a postoji veliki broj sorti koje se razlikuju po ukusu, veličini i boji ploda, kao i po periodu sazrevanja. Najčešće vrste šljiva kod nas su domaća šljiva, čačanska lepotica, stanley, stenley i madžarka.

Domaća šljiva je posebno cenjena za ukusne i mirisne rakije koje se prave od njenog ploda. Ova vrsta je sitnija od ostalih i ima tamniju ljubičastu boju sa smeđim tačkicama, dok se u unutrašnosti nalazi tvrdo koštice.

Čačanska lepotica je takođe popularna sorta koja se odlikuje krupnim i tamnoljubičastim plodovima koji su slatkog ukusa i vrlo sočni.

Stanley je veća vrsta šljive, a karakteriše je tamnoplava boja ploda sa žutom unutrašnjošću. Vrlo je slatka i koristi se za pravljenje marmelade i slatkiša.

Stenley šljiva je takođe krupna i tamnoplave boje, ali se razlikuje po tome što je manje slatka i koristi se za pravljenje suvih šljiva.

Madžarka šljiva, poznata i kao mađarska lepotica, je sitnija vrsta koja ima svetlocrvenu boju ploda i slatko-kiselkasti ukus.

Sve ove vrste šljiva su idealne za korišćenje u kuhinji, bilo da se koriste za kolače, marmelade, sušenje ili pravljenje rakije. Birajte onu koja vam najviše odgovara i isprobajte nove recepte.

Šljiva: Kada je najbolje jesti

Šljiva je divna voćka koja se može naći tokom većeg dela godine, ali kada je zapravo najbolje jesti? To zavisi od sorte šljive i njenog zrenja. Najčešće se šljive mogu naći na pijacama i u prodavnicama od jula do septembra. Međutim, ako želite maksimalni ukus i hranljivost šljive, najbolje je da ih jedete kada su sazrele potpuno. Ovo može biti između jula i oktobra, u zavisnosti od sorte. Sazrele šljive su mekane na dodir i imaju pun ukus. Ako ih berete u tom periodu, možete ih koristiti u receptima ili ih jednostavno jesti sveže. Međutim, ako više volite da koristite šljive za pripremu džemova, slatka ili drugih proizvoda, možete sačekati dok ne porumene i postanu mekane, što može biti u oktobru. U svakom slučaju, pogledajte koji mesec je najbolji za vašu omiljenu sortu šljive i uživajte u njenom ukusu i hranljivim svojstvima.

Šljiva: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji

Šljiva je voće koje se u našim krajevima često koristi u proizvodnji kompota, rakija, slatka i drugih specijaliteta. Kako biste uživali u ukusu ove ukusne voćke tokom cele godine, važno je znati kako je pravilno čuvati.

Šljive najbolje držati u hladnjaku u plastičnoj kesici ili u neprovidnoj posudi, kako bi se sačuvala njihova svežina. Ukoliko niste u mogućnosti da držite šljive u frižideru, najbolje ih je držati na hladnom i suvom mestu, poput špajza ili ostave.

Maksimalno vreme čuvanja šljiva zavisi od njihove zrelosti, tako da zrele šljive mogu stajati u frižideru do 2-3 dana, dok se nezrele mogu držati i do nedelju dana. Na sobnoj temperaturi, zrele šljive mogu stajati 1-2 dana, dok su nezrele šljive otpornije i mogu stajati do nedelju dana.

Važno je napomenuti da šljive ne treba prati pre nego što ih odložite u frižider, već ih operite neposredno pre upotrebe, kako bi zadržale svoj prirodni ukus i svežinu.

Šljiva: Kako spremiti i jesti

Šljiva je jedna od najomiljenijih voćki kod nas, i ne čudi da je čest sastojak u našoj tradicionalnoj kuhinji. Najbolja je kada je sveža i direktno sa drveta, no postoji mnogo načina da je upotrebimo i kada nije u sezoni.

Šljiva se može jesti sirova, ali je takođe odlična u pečenim kolačima, džemovima, sokovima i likerima, kao i u slatkim i slanim jelima. Koristi se i za pripremu rumenih pita, štrudli i knedli, a slatka i kisela varijanta šljive mogu se koristiti kao zamena za jabuke u receptima.

Šljive se često suše kako bi se koristile kasnije tokom godine, a najomiljeniji sušeni oblik kod nas su šljive u rakiji, poznatije kao šljivovica. Ova rakija se obično pravi tokom jeseni, a može se poslužiti kao digestiv nakon jela ili kao aperitiv pre obroka.

Šljiva je takođe bogata vlaknima, kalijumom, vitaminima A i C, kao i antioksidansima. Međutim, treba voditi računa o tome koliko sušenih šljiva konzumiramo, s obzirom da su često visokokalorične i mogu dovesti do poremećaja u varenju.
Uživajte u ovoj ukusnoj i zdravoj voćki na različite načine, i iskoristite sve njene blagodeti!

Šljiva: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)

Kada je u pitanju konzumiranje šljive, bitno je imati u vidu veličinu porcije, kako ne bismo uzeli previše ili premalo. Preporučena veličina porcije je oko 3-4 srednje velike šljive, što odgovara oko 120 grama. Međutim, osobe koje imaju problema sa varenjem ili preosetljive želuce mogu konzumirati manje količine. Uz pravilnu količinu, šljiva nam može pružiti mnoge zdravstvene benefite, kao što su poboljšanje varenja i regulacija nivoa šećera u krvi.

Prijavi se da primaš najnovije informacije na ovu temu