Glikogen je složeni ugljeni hidrat koji se skladišti u jetri i mišićima kao glavni izvor energije za telo. Telo pretvara ugljene hidrate u glukozu i skladišti je kao glikogen za kasniju upotrebu. Kada telu treba energija, glikogen se razlaže u glukozu koja se zatim koristi kao gorivo za mozak, mišiće i druge organe. U ovom članku saznajte više o ulozi glikogena u telu i kako se skladišti i koristi glukoza kao gorivo.
Šta je glikogen i kako se skladišti u telu?
Glikogen je složeni polisaharid koji se skladišti u jetri i mišićima, a na osnovu kojeg telo može da koristi glukozu kao energiju kada je potreba za njom veća od unetog šećera hranom. Što je više glikogena u organizmu, to se veća količina glukoze može izvući iz postojećih rezervi.
Kod ljudi, jetra ima veću sposobnost skladištenja glikogena u odnosu na mišiće. Kada se poveća nivo insulina u krvi, glikogen se sintetiše u jetri u procesu poznatom kao glikogeneza. Višak glukoze se zatim skladišti u obliku glikogena u jetri, a kada se nivo glukoze u krvi smanji, jetra razlaže glikogen na glukozu i ispušta ga u krvotok.
Mišići takođe skladište glikogen, ali on se ne oslobađa u krvi, već se koristi samo kao izvor energije za mišićno tkivo. Fizička aktivnost vrlo brzo troši ove rezerve glikogena u mišićima, posebno u slučajevima visokog intenziteta i dužine vežbanja.
Ukupna količina glikogena koju telo može da skladišti, posebno u mišićima, može da poveća ukupni energetski kapacitet tela, što omogućava veći opseg fizičkih aktivnosti. Glukozni rezervari su kritični za regulaciju nivoa glukoze u krvi tokom fizičke aktivnosti, a takođe pomažu u održavanju zdravog metabolizma.
Kako telo koristi glukozu kao gorivo?
Kada konzumiramo hranu bogatu ugljenim hidratima, telo razbija glukozu koju sadrže na jednostavnije jedinice i apsorbuje je u krvotok.
Jednom kada glukoza uđe u krvotok, pankreas oslobađa hormon inzulin kako bi pomogao telu da iskoristi ovu glukozu. Inzulin omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu i koriste je za stvaranje energije.
U slučaju da telo dobije više glukoze nego što treba, višak se skladišti u vidu glikogena. Glikogen je složena ugljenohidratna molekula koja se skladišti u jetri i mišićima, gde se kasnije može razgraditi u glukozu kada se potrebno osloboditi energija.
Kada telo treba energiju, prvo će proći kroz dostupne zalihe glikogena, a zatim će početi razbijati masti kako bi stvorio energiju. Ako nema dovoljno glikogena ili masti za stvaranje energije, telo će početi razgrađivati proteine u mišićima kako bi dobilo energiju.
Ukratko, glukoza se koristi kao gorivo u telu, a višak se čuva kao glikogen. Kada telo treba energiju, prvo će iskoristiti dostupni glikogen pre nego što počne razgrađivati druge izvore.
Šta utiče na nivo glukoze u krvi i kako ga regulisati?
Nivo glukoze u krvi zavisi od različitih faktora, kao što su ishrana, nivo fizičke aktivnosti i funkcija hormona. Kada jedemo hranu koja sadrži šećere i skrob, oni se pretvaraju u glukozu koja ulazi u krvotok i dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi. Pankreas šalje signal telu da otpusti insulin, što omogućava ćelijama da podignu glukozu iz krvi i koriste je kao gorivo.
Međutim, problem može nastati kada nivoi šećera u krvi postanu previsoki ili preniski. Visoki nivoi glukoze mogu biti posledica ishrane bogate šećerom i skrobom, nedostatka fizičke aktivnosti ili nepravilne funkcije pankreasa. To može dovesti do dijabetesa tipa 2 i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.
S druge strane, niski nivoi glukoze, ili hipoglikemija, mogu biti posledica nepravilne ishrane, prekomerne fizičke aktivnosti ili problema sa pankreasom. To može dovesti do slabosti, umora, glavobolje i, u težim slučajevima, gubitka svesti.
Regulacija nivoa glukoze u krvi važna je za zdravlje našeg tela. Izbegavanje preterano slatke i skrobove hrane, vežbanje i redovni medicinski pregledi mogu pomoći u održavanju normalnog nivoa glukoze i sprečavanju ozbiljnih zdravstvenih problema.