Kada je u pitanju ishrana novorođenčadi i beba, roditelji se često suočavaju sa nizom pitanja i nedoumica. Kako bi bili sigurni da vaše dete prima sve potrebne hranljive sastojke, važno je pravilno pratiti njihov razvoj i uskladiti ishranu sa svakim periodom njihovog odrastanja. Starosna tabela ishrane nudi smernice koje pomažu roditeljima da prilagode obroke potrebama svojih mališana u različitim fazama rasta. Zapamtite, svako dete je jedinstveno i neki će bebe možda zahtevati poseban pristup, ali sledeće smernice mogu služiti kao opšti okvir za ishranu u prvim godinama života.
Ishrana novorođenčeta: 0 – 1 mesec
Prvi mesec života vaše bebe je period kada je ishrana bazirana isključivo na mleku. U tom periodu, većina pedijatara savetuje da bebe budu ishranjene majčinim mlekom, koje je idealna hrana za novorođenčad zbog savršenog balansa hranljivih sastojaka, lakoće varenja i dodatnih imunoloških benefita. U slučaju da dojenje nije opcija, formula prilagođena novorođenčadima je odgovarajuća zamena. Takođe, vodite računa o tome da novorođenče obično jede na svaka 2 do 3 sata, oko 8 do 12 puta dnevno.
Uvođenje čvrste hrane: 4 – 6 meseci
Kako vaša beba raste, postoji mogućnost da samo mleko neće biti dovoljno za zadovoljavanje porasta njihovih energetskih potreba. Većina pedijatara savetuje da se sa uvođenjem čvrste hrane može početi između četvrtog i šestog meseca života. Znakovi spremnosti bebe za čvrstu hranu uključuju sposobnost da samostalno sede i dobar kontrolu vrata i glave. Prvi korak je tipično jednosastojčana žitarica poput pirinčane kaše, koja se meša sa majčinim mlekom ili formulom radi lakšeg gutanja. Nakon žitarica, možete uvesti pire od voća ili povrća.
Diverzifikacija ishrane: 6 – 8 meseci
Kada beba napuni 6 meseci, trebalo bi redovno da jede čvrstu hranu. To je takođe trenutak kada je važno proširivati teksturu i vrstu hrane. U ovoj fazi možete uvesti kombinovane piree, kao i postepeno uključivanje proteina poput kuvanog jaja, mesa i ribe (ali pazite na alergene i uvodite novu hranu pojedinačno). Pored pirea, možete ponuditi i sitne komade mekanog voća ili povrća, koje će beba moći da hvata i jede svojim malim prstima, čime se razvija i motorička sposobnost.
Uvođenje raznovrsnijih tekstura: 9 – 12 meseci
U ovom uzrastu, bebe postaju daleko aktivnije i počinju da istražuju svet više nego pre, što znači i veće energetske potrebe. Trebali biste ponuditi raznolik spektar hrane u smislu tekstura i hranljivosti. Većina beba je sada spremna za grickalice poput kuvanog povrća, voća, testenine, malih komada hleba i mlečnih proizvoda poput jogurta i sira. U ovom uzrastu bebe mogu da jedu hranu koju jede i ostatak porodice, naravno uz paznju na veličinu komada kako bi se izbeglo davljenje.
Priprema za prelazak na stonu hranu: 1 – 2 godine
Prva godina je prošla munjevito i vaša beba sada postaje mali istraživač sa sve većim apetitom. U prvoj i drugoj godini života deca bi trebalo da pređu na regularne obroke sa užinama između. Ovo je period kada možete uvesti većinu stonih hrana koje jedete i vi, uključujući mleko punomasno. Bitno je nastaviti sa balansiranom ishranom koja uključuje dovoljno voća, povrća, žitarica, proteina i mlečnih proizvoda. Ne zaboravite na važnost zajedničkih obroka i razvijanje zdravih prehrambenih navika u ranoj dobi.
Kako vaše dete nastavlja da raste, važno je da ostanete strpljivi i fleksibilni sa ishranom. Neka deca prirodno pokazuju veću ili manju zainteresovanost za određene vrste hrane, i to je normalno. Vaš zadatak kao roditelja je da pružite raznovrsne i nutritivno bogate opcije, koje će im pomoći da rastu zdravo i da razvijaju zdrave prehrambene navike koji će ih pratiti celog života. I zapamtite, konsultacije sa pedijatrom su uvek preporučljive kada su u pitanju individualne potrebe i problemi u ishrani vašeg deteta.