Svaki trenutak ljudskog iskustva obojen je bogatim unutrašnjim svetom slika, sećanja i maštanja. Međutim, šta ako vam kažemo da postoje ljudi među nama koji su lišeni te mogućnosti? Oni žive sa fenomenom poznatim kao ‘aphantasia’, stanjem uma u kojem pojedinac ne može dobrovoljno vizualizovati mentalne slike. Zamislite na trenutak kako je to kada zatvorite oči i ne vidite ništa osim tame, bez obzira na to koliko se trudite da zamislite lice voljene osobe ili mesto koje vas čini srećnim. Dok neki mogu opisati ovu sposobnost kao manjak ili čak hendikep, drugi veruju da aphantasia otvara vrata drugačijem, jednako bogatom unimeru misli i ideja. U ovom članku istražićemo šta aphantasia predstavlja, kako utiče na one koji sa njom žive i kakve su naučne zajednice mišljenje o ovom zagonetnom stanju.
Šta je aphantasia?
Početkom 21. veka, termin ‘aphantasia’ je uveo profesor Adam Zeman sa Univerziteta u Exeteru, iako je koncept nedostatka vizualizacije poznat od antike. Aphantasia se odnosi na fenomen gde pojedinac ne može namerno stvoriti slike u svojoj ‘umskoj oči’. Dok se nekima od nas čini nemogućim zamisliti svet bez mentalnih slika, procenjuje se da oko 1 do 3% populacije živi sa ovim stanjem. Osobe sa aphantasiom često koriste druge dojmove kao što su zvukovi, osećaji ili konceptualne informacije kako bi nadoknadili nedostatak vizualnih predstava.
Život sa aphantasijom
Osobe koje imaju aphantasiju ponekad ne shvataju da njihovo iskustvo razmišljanja i sećanja drastično se razlikuje od iskustva drugih ljudi. Oni mogu imati teškoća sa zadacima koji zahtevaju vizualizaciju, kao što je pamćenje lica ili navigacija kroz prostor. Međutim, važno je napomenuti da su mnogi ljudi sa aphantasijom razvili jedinstvene strategije i metode kako bi prevazišli ove izazove. U nekim slučajevima, osobe sa aphantasijom ističu se u oblastima koje se oslanjaju na sistematičnost, logiku i verbalne veštine. Njihova sposobnost da razmišljaju van uobičajenih okvira često ih dovodi do inovativnih rešenja u različitim aspektima života.
Naučno razumevanje aphantasije
Unatoč rastućem interesu, aphantasia ostaje relativno neistražena misterija u neurological i psihološkim istraživanjima. Studije koje se bave ovim fenomenom često se oslanjaju na subjektivne izveštaje pojedinaca, zbog čega je kvantifikacija ovog stanja izazov. Trenutno, naučnici koriste različite metode, uključujući upitnike i funkcionalne MRI skenove, kako bi bolje razumeli kako ljudi sa aphantasijom obrađuju informacije i kako se njihovi moždani obrasci aktivnosti razlikuju od onih koji nemaju ovu osobenost.
Kao što se pridoži kraju ovog introspektivnog putovanja kroz umove ljudi sa aphantasijom, važno je istaći da iako je ova tema misterija i dalje, sve više napora se ulaže u razumevanje različitih načina na kojima ljudski um može funkcionisati. Aphantasia nas podseća da nema jedinstvenog načina da se iskusi svet i da je svaka perspektiva, bez obzira koliko se razlikovala od većine, vredna razumevanja i prihvatanja. Učenje o aphantasiji nije samo važno za one koji je iskuse, već i za širu zajednicu, jer nas podučava da pristupimo ljudskom iskustvu sa znatiželjom i otvorenošću prema različitosti koje nas u krajnjem slučaju sve obogaćuju.