Zeleni senf važi za jednu od najzdravijih namirnica na svetu, a razlog leži u divnoj nutritivnoj tablici i velikom broju koristi za zdravlje. Osim što je niskokaloričan, zeleni senf obiluje proteinima, vitaminima i mineralima koji blagotvorno deluju na ceo organizam. U nastavku saznajte sve što treba da znate o hranljivoj moći zelenog senfa i kako da ga što češće uključite u svoju ishranu!
Zeleni senf: Nutritivna tablica
Količina: 100 g
Kalorije: 22
Masti: 0,7 g
– zasićene masti: 0,1 g
– nezasićene masti: 0,2 g
Holesterol: 0 mg
Natrijum: 75 mg
Ugljeni hidrati: 3,2 g
– vlakna: 3,2 g
– šećeri: 0,5 g
Proteini: 2,9 g
Vitamin A: 86% DV
Vitamin C: 71% DV
Kalcijum: 12% DV
Gvožđe: 16% DV
Zeleni senf: Proteini (sadržaj proteina)
Proteini predstavljaju važan sastojak zdrave ishrane, a zeleni senf je odličan izvor proteina – naročito za vegane i vegetarijance. Samo 100 grama zelenog senfa sadrži više od 3 grama proteina, što je otprilike 13% dnevnog unosa. Osim toga, zeleni senf je i bogat biljnim vlaknima, vitaminima C, K i folatima. Dakle, zbog svoje nutritivne vrednosti, zeleni senf je odličan dodatak za svaku salatu ili obrok.
Zeleni senf: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Ugljeni hidrati su jedan od tri osnovna makronutrijenta, zajedno sa proteinima i mastima. Ugljeni hidrati su važni za energiju, jer se lako pretvaraju u glukozu, koju organizam koristi kao gorivo. Međutim, ne svi ugljeni hidrati su jednako nutritivno vredni. Raffinoza, fruktoza i laktoza su složeniji šećeri koji se teže razlažu i varenju, pa se sporije oslobađaju energija. S druge strane, jednostavni šećeri kao što su glukoza i saharoza se brzo apsorbuju i daju brzu energiju, ali previše jednostavnih šećera može dovesti do naglog povećanja nivo šećera u krvi. Važno je paziti na odgovarajući unos ugljenih hidrata, te birati one nutritivno vredne iz celih žitarica, povrća i voća.
Zeleni senf: Masti (sadržaj masti)
Zeleni senf je biljka koja je bogata hranljivim sastojcima i zbog toga se često koristi u kuhinji. Nedavna istraživanja su pokazala da zeleni senf sadrži zdrave masti koje pomažu u održavanju zdrave ravnoteže masnoća u telu. Ove masti su uglavnom mononezasićene i polinezasićene, što znači da imaju pozitivan uticaj na srce i krvne sudove. Takođe, zeleni senf sadrži i omega-3 masne kiseline koje takođe igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sistema. Stoga, dodavanje zelenog senfa u ishranu može biti korisna strategija za održavanje zdrave ravnoteže masti u telu.
Zeleni senf: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Zeleni senf je poznat po svom visokom sadržaju vitamina, minerala i drugih nutrijenata. Ova biljka obiluje vitaminima A, C, E i K, kao i vitaminom B-kompleksa poput folne kiseline, tiamina i niacina. Mineralni sastav zelenog senfa obuhvata kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink i kalijum, kao i tragove mangana, bakra i fosfora. Konzumiranje zelenog senfa može pomoći u jačanju imunološkog sistema, održavanju zdrave kože i kose, poboljšanju probave i podsticanju rasta kostiju i zuba.
Zeleni senf: Kalorije (sadržaj kalorija)
Zeleni senf je dragocena biljka koja se često koristi u kuhinji i zbog svojih zdravstvenih prednosti. Ova biljka ima nizak sadržaj kalorija i idealna je za one koji žele da smanje unos kalorija. Jedna šolja zelenog senfa sadrži samo 30 kalorija, što je izuzetno niska količina za tako hranljivu biljku. Zeleni senf je takođe bogat vitaminima i mineralima koji su ključni za dobro zdravlje. Ovaj niskokalorični sastojak može se koristiti u mnogim jelima, pa ga je lako uvrstiti u zdravu ishranu.
Zeleni senf: Benefiti za zdravlje
Zeleni senf je jedan od najzdravijih povrća koje možete dodati svojoj ishrani. Ova biljka je bogata vitaminima i mineralima, posebno vitaminima C i K, kalcijumom i gvožđem, što čini zeleni senf odličnim izborom za održavanje zdravog organizma.
Uz to, zeleni senf ima antiinflamatorna svojstva i pomaže u borbi protiv upala u organizmu. Takođe, istraživanja pokazuju da zeleni senf može pomoći u zaštiti srca i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Zeleni senf je takođe bogat antioksidansima koji pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa u organizmu i sprečavaju oštećenje ćelija. Ova biljka takođe može imati pozitivan uticaj na gastrointestinalni sistem i pomoći u održavanju zdravog probavnog trakta.
Kruciferi, biljke kojoj pripada zeleni senf, mogu smanjiti rizik od raka dojke, debelog creva, prostate i pluća. Dakle, dodavanjem zelenog senfa u vašu ishranu, ne samo da ćete poboljšati ukus i teksturu jela, već ćete pružiti niz zdravstvenih koristi za vaše telo.
Zeleni senf: Rizici za zdravlje
Prvo, zeleni senf može iritirati osetljive želudce i izazvati žgaravicu kod nekih ljudi. Takođe, u velikim količinama, ovaj začin može izazvati nadutost i gasove u stomaku. Osobe koje imaju problema sa probavom ili problemima sa crevima treba da pripaze koliko konzumiraju zeleni senf.
Drugi potencijalni rizik je moguća alergijska reakcija. Zeleni senf pripada porodici krstašica, koja takođe uključuje brokoli i kelj, koji takođe mogu izazvati alergijske reakcije kod nekih ljudi. Alergije na zeleni senf su relativno retke, ali one mogu biti ozbiljne i zahtevaju medicinsku pomoć.
Konačno, kao i kod drugih začina, zeleni senf može biti kontaminiran bakterijama ili ostacima pesticida. Stoga, važno je kupovati kvalitetan i ekološki uzgojen zeleni senf kako bi se izbegli ovi rizici.
Ukratko, zeleni senf može biti ukusan dodatak ishrani, ali treba voditi računa o količini koju se konzumira i kupovati ga od pouzdanih izvora kako bi se izbegle negativne posledice po zdravlje.
Zeleni senf: Alergije
Alergije su zapravo preterana reakcija imunog sistema na inače bezopasne supstance koje se nalaze u našoj svakodnevnoj ishrani i okruženju. Mada alergije na hranu, polen i kućnu prašinu su najčešće, postoje i druge vrste alergija, na primer na zeleni senf. Zeleni senf je obično bezopasan za većinu ljudi, ali neki ljudi mogu biti preosetljivi na ovu biljku, što izaziva simptome kao što su koprivnjača, svrab i otok. U slučajevima kada simptomi postanu ozbiljni, mogu se javiti i probleme sa disanjem i probavnim sistemom. Ako sumnjate na alergiju na zeleni senf, najbolje je da se konsultujete sa lekarom i uradite alergijske testove. U međuvremenu, izbegavajte konzumiranje zelenog senfa i proizvoda koji sadrže ovu biljku. Srećom, postoji mnogo drugih ukusnih začina i biljaka koje možete koristiti u pripremi hrane kako biste izbegli zeleni senf.
Zeleni senf: Kada je najbolje jesti
Ukoliko želite da iskoristite sve prednosti zelenog senfa, najbolje ga je jesti u periodu od marta do maja ili u septembru i oktobru. U ova doba godine, zeleni senf je najsočniji i najukusniji. Kada ga kupujete, obratite pažnju na to da li su mu listovi sveži i zeleni.
Zeleni senf se može jesti samostalno kao salata, ali se takođe može dodati u razne druge obroke. Na primer, u vruću supu ili u umak za paste. Takođe se može koristiti kao začin u mnogim jelima.
Iako je zeleni senf hranljiv i ukusan, ne zaboravite da se ponekad može javiti alergijska reakcija na ovu biljku. Ukoliko primetite neke simptome alergije, kao što su svrab, osip ili kijanje, odmah se obratite lekaru.
Zeleni senf: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Zeleni senf je jedna od najpopularnijih vrsta lisnatih salata, a poznat je po svom intenzivnom ukusu i aromatičnoj zelenoj lišću. Kako bi se ova dragocena biljka sačuvala što duže, važno je znati kako i gde je pravilno čuvati.
Zeleni senf treba držati u frižideru na temperaturi od 1-3°C. Vlažnost prostora u kojem se drži treba biti oko 90%, a preporučuje se držati ga u zatvorenim posudama ili plastičnim kantama sa poklopcem kako bi se sprečila oksidacija i gubitak svežine. Pri čuvanju zelenog senfa, važno je izbegavati bilo kakav kontakt sa voćem i povrćem koje ispušta etilen, što može prouzrokovati ubrzano klijanje i brzo propadanje.
Kvalitetni zeleni senf može da traje i do nedelju dana u frižideru, ali je najbolje ga potrošiti u roku od tri do pet dana. Ako se pak odlučite da ga zamrznete, treba ga oprati, iseći na manje komade i zamrznuti u plastičnim vrećicama ili posudama. Zamrznuti zeleni senf možete koristiti u kuvanim jelima ili u formi smutija u naredna tri meseca.
Zeleni senf: Kako spremiti i jesti
Zeleni senf je jedna od najzdravijih namirnica koju možete dodati svom jelovniku. Ova superhrana bogata je kalcijumom, vitaminima C i K, folnom kiselinom i antioksidansima. Zeleni senf se može koristiti na mnogo načina – kao salata, dodatak sendvičima, kao umak ili kao dodatak raznim jelima.
Da biste napravili salatu od zelenog senfa, potrebno vam je 4 šolje zelenog senfa, 1 kašičica soli, 1 kašičica bibera, 2 kašike meda i 3 kašike maslinovog ulja. Umutite sastojke u zdjelu i poslužite.
Možete koristiti i zeleni senf kao dodatak jelima od mesa i ribe. Dodajte ga u pastu ili smućen sos kako biste dobili aromatičan ukus. Zeleni senf se takođe može koristiti za pripremu senfa – sa dodatkom meda, limuna ili drugog ukusa – koji možete koristiti za razna jela.
Uživajte u zdravim svojstvima ove namirnice i uključite zeleni senf u svoju ishranu.
Zeleni senf: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Zeleni senf je jedan od najzdravijih sastojaka koje možemo jesti. Bogat je antioksidansima, vitaminima i mineralima. Istovremeno, mnogi se ljudi pitaju koliko količinski mogu konzumirati zeleni senf u jednoj porciji. Preporučena porcija zelenog senfa iznosi oko pola šolje po obroku. To je idealna količina koja će vam pružiti sve nutritivne dobrobiti, a da ne optereti vaš organizam. Ukoliko ste neiskusan u pripremi ili konzumiranju zelenog senfa, preporučujemo da se raspitate kod nutricioniste ili stručnjaka u prodavnici zdrave hrane kako biste se što bolje upoznali sa ovim super-hranom.