Kada se pomene behaviorizam, jedno od prvih imena koje pada na pamet u akademskim krugovima je Burrhus Frederic Skinner. Kao jedan od najistaknutijih psihologa dvadesetog veka, njegov rad i teorije imaju dalekosežan uticaj ne samo u psihologiji, već i u obrazovanju, menadžmentu i mnogim drugim oblastima. Počevši od njegovih eksperimenata sa golubovima i štakorima, pa sve do razvijanja koncepta operantnog uslovljavanja, Skinnerova istraživanja otvorila su vrata novim metodama razumevanja ljudskog ponašanja. U ovom članku, zagledaćemo se u život B.F. Skinera, njegove ključne teorije i neizbrisiv uticaj koji je imao na svet psihologije.
Rani život i obrazovanje
Burrhus Frederic Skinner rođen je 1904. godine u malom gradu Susquehanna u Pensilvaniji. Još kao mladić, pokazivao je zainteresovanost za pisanje, ali i za različite naučne eksperimente. Posle završetka studija engleske književnosti na Hamilton College, Skinner je odlučio da se posveti psihologiji, inspirisan radovima Ivana Pavlova i Johna Watsona, te se upisao na Harvard Univerzitet. Na Harvardu je doktorirao, a tokom boravka na ovom univerzitetu razvio je i svoj čuveni Skinnerov sanduk, uređaj koji je omogućio precizno merenje ponašanja životinja.
Teorije B.F. Skinera
Skinnerove teorije su se u velikoj meri oslanjale na koncept operantnog uslovljavanja, koji predstavlja način na koji se ponašanje “oblikuje” putem posledica. Za razliku od klasičnog uslovljavanja, koje se fokusiralo na automatski odgovor na stimulans, operantno uslovljavanje se bavi voljnim ponašanjima koja se dešavaju zbog očekivanih posledica. Poznati eksperiment sa golubovima pokazao je kako se ponašanje može modificirati tako što će se poželjna aktivnost nagraditi, dok će se neželjena aktivnost ignorisati ili kazniti.
Skinner je takođe razvio koncepte pojačivača i kazni. Pojačivač je sve što povećava verovatnoću ponavljanja ponašanja, dok je kazna suprotno – ona smanjuje verovatnoću ponavljanja ponašanja. U kontekstu njegovih eksperimenata, pojačivač bi mogao biti hrana koja se daje golubu kad pritisne polugu, dok bi kazna mogla biti neugodan zvuk ili svetlo koje se aktivira neželjenim ponašanjem.
Osim operantnog uslovljavanja, Skinner je bio poznat i po svom radu na teoriji programiranog učenja i mašina za učenje. Zagovarao je ideju da bi individualni pristup učenju, koje mašine mogu pružiti, mogao znatno poboljšati obrazovne rezultate. Ideje Skinnera o obrazovanju ostavile su trag i do danas se primenjuju metode bazirane na njegovim principima, poput modula za učenje prilagođenih tempom učenika.
Uticaj Skinnerovih teorija na moderne discipline
Skinnerove teorije imale su ogroman úticaj na različite oblasti. U psihoterapiji, tehnike koje su derivirane iz operantnog uslovljavanja primenjuju se za tretiranje različitih bihevioralnih poremećaja i poželjnog modeliranja ponašanja. U obrazovanju, koncept individualizovanog učenja koriste se u razvoju kurikuluma i načinima predavanja koji su učeniku centrirani.
U oblasti industrijske i organizacione psihologije, principi uslovljavanja koriste se u razvoju efektivnih metoda obuke i motivacije zaposlenih. Tehnike pojačavanja su posebno korisne u stvaranju pozitivne radne atmosfere i podsticanju produktivnosti. U modernom društvu, traffic shaping u računarskim mrežama i modifikacija ponašanja korisnika putem softverskih aplikacija samo su neki od primera kako Skinnerova načela nalaze primenu izvan klasične psihologije.
Bitno je napomenuti da je, iako su Skinnerove teorije imale veliki značaj, takođe bilo i kritika. Neki psiholozi su smatrali da Skinner previše pojednostavljuje kompleksnost ljudskog ponašanja reduciranju istog na puku reakciju na podsticaje i nagrade. Unatoč ovim kritikama, ne može se osporiti da je doprinos B.F. Skinera izniman i ostaje relevantan u mnogim sferama.