Disanje predstavlja osnovnu životnu funkciju, ali i moćan alat u borbi protiv stressa i anksioznosti. Često u vrtoglavom tempu savremenog života, gubimo osećaj za sopstveni ritam disanja, ne shvatajući koliko pravilno disanje može uticati na naše opšte stanje i emocionalnu ravnotežu. Disanje je most između tela i uma, a svesno kontrolisanje disanja može imati dubok uticaj na naše psihičko stanje. Kroz različite tehnike disanja možemo naučiti kako da umirimo razuzdane misli, smanjimo nivo anksioznosti i povratimo unutrašnji mir. U ovom tekstu ćemo razmotriti nekoliko tehnika disanja koje su se pokazale efikasne u olakšanju simptoma anksioznosti.
Šta je anksioznost i kako disanje pomaže?
Anksioznost je stanje pojačane uznemirenosti, često praćeno simptomima kao što su ubrzan rad srca, znojenje, trema, osećaj stezanja u grudima i slično. Jedna od manifestacija tih simptoma nalazi se i u načinu našeg disanja – postaje plitko i ubrzano, što dodatno pojačava osećaj anksioznosti. Pravilno i svesno kontrolisano disanje smiruje nervni sistem, omogućavajući telu da se opusti i umanjuje efekte stresa. Pravilno disanje aktivira parasimpatički nervni sistem, koji je zadužen za “odmor i varenje”, čime doprinosi homeostazi – balansiranom stanju organizma.
Tehnike disanja za smanjenje anksioznosti
Postoji nekoliko tehnika disanja koje mogu pomoći u smanjenju osećaja anksioznosti. Svaka od ovih tehnika ima za cilj da nas ponovo poveže sa našim prirodnim ritmom disanja i da nam pomogne da postignemo stanje smirenosti.
Dijafragmalno disanje
Dijafragmalno, ili abdominalno disanje, podrazumeva udisaj koji puni stomak vazduhom, a ne samo pluća. Ova tehnika pomera fokus disanja sa grudi na stomak, što rezultira dubljim i efikasnijim disanjem. Kako praktikovati:
- Sedite ili lezite u udoban položaj.
- Stavite jednu ruku na stomak, a drugu na grudi.
- Udahnite polako nosom tako da stomak izlazi, a grudi se malo ili nimalo ne podižu.
- Zadržite dah na kratko.
- Izdišite polako kroz usta, povlačeći stomak unutra.
Ova tehnika poboljšava koncentraciju kiseonika u telu i podstiče opuštanje.
4-7-8 Tehnika disanja
4-7-8 tehnika disanja deluje kao prirodni tranquilizer za nervni sistem. Razvijena je od strane Dr. Andrew Weila i zasnovana je na drevnim yogijskim tehnikama. Postupak je sledeći:
- Udobno sedite sa pravim leđima.
- Zatvorite usne i nežno udahnite kroz nos dok brojite do četiri.
- Zadržite dah dok brojite do sedam.
- Kompletno izdahnite kroz usta dok brojite do osam.
Ova tehnika pomaže u usporavanju disanja i umirivanju uma.
Disanje “pravougaonik”
Disanje koje vizualizuje oblik pravougaonika takođe može pomoći u smanjenju anksioznosti. Proces je sledeći:
- Izaberite pravougaonik koji ćete posmatrati ili zamisliti u svom umu.
- Usmerite pogled ili pažnju na jedan od horizontalnih ivica pravougaonika.
- Dok mentalno pratite tu ivicu, udahnite.
- Kada dođete do ugla, kratko zadržite dah.
- Zatim sledite vertikalnu ivicu pravougaonika dok polako izdišete.
- Na sledećem uglu, opet kratko zadržite dah pre nego što pređete na sledeću horizontalnu ivicu.
- Nastavite sa ovakvim oblikom disanja nekoliko ciklusa.
Ova metoda pomaže u usredsređivanju i odvraća pažnju od anksioznih misli.
Redovan trening i izgradnja navike
Iako tehnike disanja mogu delovati jednostavno, kao i svaka nova veština, zahtevaju praksu i strpljenje. Redovan trening omogućava da se tehnike disanja lakše i prirodnije primenjuju u trenucima kada se susrećemo sa anksioznošću. Važno je takođe graditi naviku svesnog disanja — to znači da se tokom dana podsetimo na naš način disanja, kako bi nam ova veština postala prirodniji deo svakodnevnog života.
Anksioznost je osećaj sa kojim se suočavamo svi mi u nekom trenutku, i pravilno disanje je jedan od najefikasnijih načina da se izborimo s njom. Usvajanjem neke od predstavljenih tehnika disanja, možemo značajno unaprediti kvalitet našeg života, osnažiti se da se nosimo sa izazovima koje nosi svakodnevica, i očuvati naše mentalno zdravlje. Važno je imati na umu da svesno disanje nije samo tehnika koju treba koristiti kada se osećamo anksiozno, već naviku koju treba gajiti i razvijati kao deo zdravog načina života.