Zova je voće koje je sve popularnije u ishrani zbog svojih nutritivnih prednosti i lekovitih dejstava. Bogata je vitaminima, mineralima i antioksidantima koji pomažu u održavanju dobrog zdravlja. Ovaj članak će razmotriti kalorijski sadržaj i nutritivnu vrednost zove, kao i njene prednosti za zdravlje, koje uključuju jačanje imunog sistema, regulaciju krvnog pritiska i smanjenje upala. Uz to, dati ćemo ideje kako da iskoristite zovu u ishrani i u kojim oblicima je najbolje konzumirati.
Zova: Nutritivna tablica
Nutritivna vrednost zove na 100g:
Energetska vrednost: 305 kJ (73 kcal)
Masti: 0,5 g
– Zasićene masne kiseline: 0 g
Ugljeni hidrati: 18 g
– Šećeri: 18 g
Vlakna: 10 g
Proteini: 1 g
So: 0,03 g
Zova: Proteini (sadržaj proteina)
Zova je poznata po svojim nutritivnim svojstvima, a jedna od njenih najvažnijih karakteristika je sadržaj proteina. Ova biljka bogata je esencijalnim aminokiselinama koje su neophodne za razvoj mišićne mase i oporavak tkiva. Jedna šolja zove sadrži oko 1,3 grama proteina, što nije mnogo u poređenju sa drugim izvorima proteina, poput mesa ili mlečnih proizvoda. Međutim, zova je idealan izvor proteina za vegetarijance i vegane koji mogu imati poteškoća sa snabdevanjem organizma ovom važnom hranljivom materijom bez mesa.
Zova: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Zova je voće sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. 100 grama sveže zove sadrži oko 18 grama ugljenih hidrata, od kojih su 7 grama šećeri, dok ostatak čine dijetalna vlakna. Ova kombinacija čini zovu idealnom voćem za osobe koje žele da smanje unos šećera u ishrani. U isto vreme, dijetalna vlakna u zovi su važna za regulisanje probave i održavanje zdravog nivoa šećera u krvi. Zova se može jesti sveža, kuvana ili u vidu sirupa, a može biti i sastojak u različitim kolačima i dezertima.
Zova: Masti (sadržaj masti)
Zova predstavlja dragoceni dar prirode sa brojnim koristima za zdravlje. Međutim, manje se zna o njenoj upotrebi u obliku masti. Zova mast sadrži masne kiseline koje su esencijalne za zdravlje kože, a takođe ima antibakterijska i protivupalna svojstva. Primena zova masti može smanjiti upalne procese na koži, ubrzati zarastanje rana i ožiljaka, i čak ublažiti simptome ekcema i psorijaze. Osim toga, zova mast je bogata antioksidansima koji štite kožu od slobodnih radikala i usporavaju proces starenja. Sa takvim blagotvornim dejstvima, zova i njena uloga u održavanju lepe kože nikada ne bi smeli biti zanemareni.
Zova: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Zova je izvrstan izvor mnogih vitamina i minerala koji su važni za zdravlje. Sadrži vitamin C, vitamin A, vitamin B6 i folnu kiselinu. Takođe, bogata je mineralima poput gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Ovi vitamini i minerali pomažu u jačanju imunološkog sistema, sprečavanju upala, podržavaju zdravlje srca i krvnih sudova, a imaju i antikancerogeno dejstvo. Osim toga, zova ima i jako antioskidantno dejstvo koje pomaže u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije u telu.
Zova: Kalorije (sadržaj kalorija)
Zova je voće koje ima relativno nisku kalorijsku vrijednost, što ga čini idealnim izborom za one koji paze na svoju liniju. U 100 grama zove nalazi se oko 73 kalorije, a većina tih kalorija dolazi iz ugljenih hidrata. Ovo voće takođe sadrži vlakna, vitamine C i K, kao i antioksidanse koji mogu pomoći u borbi protiv upala i bolesti srca. Međutim, važno je napomenuti da se zova često koristi u obliku sirupa ili džema, koji mogu biti visokokalorični zbog dodatka šećera. Stoga, ako pazite na svoju kalorijsku potrošnju, birajte svježu zovu ili one proizvode sa manje šećera.
Zova: Benefiti za zdravlje
Zova je biljka koja se nalazi širom sveta, a koristi se već stotinama godina zbog svojih lekovitih svojstava. Sadrži brojne korisne sastojke, uključujući antioksidante, vitamine C i A, flavonoide i antocijane, čineći je vrlo korisnom za održavanje zdravlja.
Zova se posebno preporučuje za jačanje imunološkog sistema. Njeno delovanje na imunološki sistem potiče proizvodnju belih krvnih zrnaca što omogućava efikasniju borbu protiv bolesti i infekcija.
Osim toga, zova ima sposobnost da poboljša digestivno zdravlje, jer je bogata vlaknima i antioksidansima koji pomažu eliminaciju štetnih toksina i smanjuju upale.
Zova je takođe korisna za promovisanje zdravih koštanih tkiva, jer sadrži minerale poput kalcijuma i magnezijuma koji podržavaju zdravlje koštane strukture.
Kao što se vidi, postoje mnogi pozitivni efekti zove na zdravlje. Ako želite poboljšati svoje opšte zdravlje ili potražiti alternativu prirodnim lekovima, zova bi mogla biti sjajna opcija za vas.
Zova: Rizici za zdravlje
Zova, popularnio poznata kao cvetna imela, je biljka koja se tradicionalno koristi u narodnoj medicini za lečenje različitih bolesti. Međutim, iako ova biljka ima nekoliko lekovitih svojstava, postoji nekoliko rizika koji se mogu javiti pri njenoj upotrebi.
Najveća opasnost od zove je njen toksični potencijal, naročito kod nezrelih plodova i korena biljke. Ove vrste zove sadrže saponine i glikozide koji mogu izazvati mučninu, povraćanje i dijareju. Deca i trudnice bi trebalo da izbegavaju upotrebu zove zbog većeg rizika od neželjenih dejstava.
Pored toga, zova može uzrokovati alergijske reakcije kod osoba koje su osetljive na biljke porodice Caprifoliaceae, kojoj pripada i zova. Simptomi alergijske reakcije uključuju kožne osipe, svrab i oticanje.
Stoga, pre nego što se odlučite za upotrebu zove, trebalo bi da konsultujete vašeg lekara ili farmaceuta kako biste bili sigurni da je bezbedno za vas.
Zova: Alergije
Zova je poznata kao moćni prirodni lek za različite zdravstvene probleme, uključujući i alergije. Sadrži flavonoide, tanine i vitamine C i A koji jačaju imunološki sistem i smanjuju upale u organizmu.
Zova je posebno efikasna u lečenju alergija zbog svojih protivupalnih svojstava. Kao prirodni antihistaminik, zova sprečava oslobađanje histamina u telu i tako smanjuje simptome alergija poput kijanja, zapušenog nosa, suzenja očiju i svraba kože.
Osim toga, zova ima i antioksidativna svojstva koja pomažu u borbi protiv slobodnih radikala koji mogu uzrokovati alergijske reakcije.
Kako bi se najbolje iskoristila korist od zove kod alergija, preporučuje se uzimanje u obliku čaja ili tinkture. Neki ljudi mogu biti alergični na zovu, pa je važno konsultovati se sa lekarom pre upotrebe.
Zova: Različite vrste koje postoje
Zova je biljka koja se može naći širom sveta i pripada porodici koja obuhvata više od dvadeset vrsta. Među njima, najpoznatije su crvena zova, crna zova i obična zova. Obično se koriste za medicinske svrhe, a plodovi se mogu koristiti za proizvodnju sokova, džemova i drugih proizvoda.
Crvena zova, koju često nazivaju i baršunasta zova, raste samo u Severnoj Americi i karakteriše se zelenim listovima i crvenim bobicama koje sadrže sok s intenzivnom bojom. Plodovi su veoma lekoviti i bogati antioksidansima.
Crna zova je rasprostranjena u Evropi i u njoj prevladavaju tamni plodovi. Crna zova se često koristi za spravljanje sirupa i džemova, a zahvaljujući svom sastavu, ima visok medicinski potencijal i ima antigljivična i protivupalna svojstva.
Obična zova raste po celom svetu i ima beli cvet. Plodovi su tamno crvene do ljubičaste boje i sadrže veliku količinu vitamina C. Obična zova često se koristi u tradicionalnoj medicini za olakšavanje prehlade, gripa i drugih respiratornih oboljenja.
Zova: Kada je najbolje jesti
Zova je voće koje je sve popularnije u našoj ishrani i često se koristi u pripremi sokova, džemova i raznih kolača. Međutim, da li ste se ikada zapitali kada je najbolje jesti zovu?
Najbolje vreme za konzumiranje zove je u periodu od jula do septembra, kada je ona u potpunosti zrela. Zrela zova ima bogatiji ukus i intenzivnu aromu, tako da je idealna za pripremu raznih slatkih i slanih jela.
Osim toga, zova ima neverovatna lekovita svojstva i bogata je antioksidantima, vitaminima i mineralima. Stoga, u periodu kada se pojavljuju simptomi gripa i prehlade, konzumiranje zove je vrlo korisno za jačanje imuniteta i sprečavanje raznih bolesti.
Kada je reč o pripremi zove, najčešće se koristi u vidu sokova, džemova ili čaja. Kada se pravilno skladišti, zova može trajati do nekoliko nedelja, pa je idealna za one koji vole da često koriste plodove sezonskog voća u svojoj ishrani.
Ukratko, najbolje vreme za konzumiranje zove je u periodu od jula do septembra, a najčešće se koristi u vidu sokova, džemova ili čaja. Osim toga, zova ima izuzetna lekovita svojstva i bogata je antioksidantima, vitaminima i mineralima, pa je idealna za jačanje imuniteta i sprečavanje raznih bolesti.
Zova: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Zova je jedna od omiljenih biljaka mnogim entuzijastima zdrave ishrane i prirodnih lekova. Ova biljka se može koristiti na mnogo načina – od pravljenja sirupa i džemova, do lekovitih preparata za jačanje imuniteta. Međutim, kada se nabavi zova, važno je znati kako je pravilno čuvati.
Zova se najbolje čuva na suvom i tamnom mestu, poput ostave ili kuhinjskog ormarića. Nakon što se beru cvetovi, važno je da se odmah očiste od lišća i drugih nečistoća i stavi u providnu kesu ili teglu sa zatvaračem. Tako će se cvetovi očuvati duže i neće doći do kvarenja.
Što se tiče dužine čuvanja, cvetovi zove se mogu čuvati do godinu dana ako se pravilno skladište. Međutim, treba imati na umu da će njihova svežina početi da opada nakon nekoliko meseci, pa je najbolje koristiti ih što je pre moguće.
Sve u svemu, zova je veoma korisna biljka, što i potvrđuju mnogobrojni naučni radovi o njenom lekovitom dejstvu. Važno je samo znati kako je pravilno čuvati, što će obezbediti da se njeni korisni sastojci očuvaju duže vreme.
Zova: Kako spremiti i jesti
Zova je jedan od najzdravijih plodova koje možete koristiti u ishrani. Ova biljka sadrži veliku količinu vitamina C, flavonoida i antioksidanasa koji pomažu u očuvanju zdravlja. Kako bi se sačuvali njeni nutritivni sastojci, važno je znati kako pravilno pripremiti i konzumirati zovu.
Sveže zove plodove možete koristiti za pripremu sokova, džemova, musa ili vina. Međutim, najbolje vreme za berbu je nakon prvog mraza, kada postaju slatki i manje gorki. Tada se može napraviti i sirup od zove koji se koristi kao prirodni lek protiv prehlade i kašlja.
Uz to, možete koristiti i suv zovin plod, koji je bogat vitaminima i mineralima. Može se dodavati u čajeve, salate ili puding. Međutim, važno je imati na umu da je zova otrovna u sirovom obliku i da se preporučuje da se termički obrađuje pre upotrebe.
Uz pravilnu pripremu, zova može biti ukusna i zdrava namirnica koja će vam pomoći da očuvate zdravlje na prirodan način.
Zova: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Kada je u pitanju zova, veličina porcije zavisi od toga kako se koristi. Ako se koristi za pravljenje sirupa ili džema, porcija od 1-2 kašike je sasvim dovoljna. Međutim, ako se koristi kao dodatak u jelima ili u obliku kapsula ili tableta, preporučena dnevna doza je obično oko 500-1000 mg. Važno je zapamtiti da se prevelike količine zove ne preporučuju jer mogu izazvati neželjene efekte kao što su mučnina i dijareja. Kao i kod svih dodataka ishrani, preporučuje se konsultovati se sa lekarom pre upotrebe.