Limeta je sočno tropsko voće koje je poznato po osvežavajućem ukusu i aromatičnom mirisu. Uz nisku kalorijsku vrednost i bogatstvo hranljivim materijama, limeta je idealan izbor za sve koji žele da održe zdravu ishranu. Osim toga, ovo voće poseduje mnoge zdravstvene prednosti koje se ogledaju u podršci imunom sistemu, smanjenju upala i regulisanju nivoa šećera u krvi. U ovom članku saznajte sve o nutritivnim podacima i beneficijama za zdravlje koje pruža limeta.
Limeta: Nutritivna tablica
Nutritivna vrijednost na 100 g limete:
Kalorije: 30 kcal
Ukupno masti: 0,2 g
Zasićene masti: 0 g
Trans masti: 0 g
Holesterol: 0 mg
Natrij: 2 mg
Ukupno ugljikohidrati: 11 g
Dijetna vlakna: 2,8 g
Šećeri: 1,7 g
Protein: 0,7 g
Vitamin C: 30 mg
Kalcij: 33 mg
Željezo: 0,6 mg
Magnezij: 12 mg
Fosfor: 18 mg
Kalij: 102 mg
Beta karoten: 35 mcg
Folna kiselina: 8 mcg
Limeta: Proteini (sadržaj proteina)
Limeta je voće koje obiluje hranljivim sastojcima, a među njima su i proteini. Iako ne sadrži visok procenat proteina u poređenju sa proteinima životinjskog porekla ili nekim drugim biljkama, limeta je izuzetno zdrav izvor proteina za vegane i vegetarijance.
Sadržaj proteina u limeti iznosi oko 1,1g proteina na 100g voća, što predstavlja oko 2% dnevnog unosa proteina za prosečnu odraslu osobu. Limeta takođe sadrži i druge hranljive sastojke, poput vitamina C, folne kiseline, kalijuma i kalcijuma.
Ova zelenožuta citrusna voćka može se koristiti na razne načine u ishrani, od isceđenog soka limete do konzumiranja svežeg voća, a sjajan je izbor i za pripremu napitaka, kao što je popularni mojito.
Limeta: Ugljeni hidrati (sadržaj ugljenih hidrata)
Limeta je niskokaloričan i uglavnom se sastoji od vlakana i vode. Međutim, ova citrusna voćka takođe sadrži ugljene hidrate u obliku šećera, a to je fruktoza i glukoza. U jednom komadu limete (približne težine 67 grama) ima oko 2,1 grama ugljenih hidrata. Ove količine ciljaju na niski glikemijski indeks, što znači da su manje skloni stvaranju šećera u krvi u poređenju sa drugim ugljenim hidratima. Limeta se može uključiti u ishranu bez brige o prevelikom unosu šećera i uticaja na nivo šećera u krvi.
Limeta: Masti (sadržaj masti)
Limeta je citrusno voće poznato po svom osvežavajućem ukusu i bogatom sadržaju vitamina C. Međutim, manje je poznato da limeta ima i značajan sadržaj masti. U 100 grama limete, nalazi se 0,2 grama masti, što čini 0,3% dnevnih potreba za mastima. Većina masti u limeti je nezasićena, naročito oleinska kiselina koja ima povoljne efekte na zdravlje srca i krvnih sudova. S druge strane, zasićene masti i trans masti su minimalne, što znači da je limeta zdrav izbor kad je reč o sadržaju masti.
Limeta: Vitamini i minerali (sadržaj vitamina i minerala)
Limeta je bogat izvor vitamina i minerala koji igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja organizma. Ovaj citrus je posebno bogat vitaminom C, koji je važan za imunološki sistem, ali ima i značajne količine vitamina A, B, D i E. Takođe, limeta sadrži minerale poput kalcijuma, kalijuma, gvožđa i fosfora. Ovi minerali su ključni za zdravlje kostiju, mišića i srca. Limeta je idealna za one koji traže izvor prirodnih vitamina i minerala koji trebaju da se unose u ishranu radi održavanja ravnoteže u telu.
Limeta: Kalorije (sadržaj kalorija)
Limeta sadrži vrlo malo kalorija, što je čini idealnom namirnicom za one koji vode računa o svojoj težini ili paze na unos kalorija. U proseku, jedna limeta sadrži oko 20 kalorija. Ovo voće takođe sadrži značajne količine vlakana i vitamina C, što ga čini vrlo zdravim izborom. Međutim, vodi računa o tome da limete često koristimo u kombinaciji sa šećerom, što značajno povećava kalorijski unos. Stoga, ako želite uživati u koristima limete bez dodatnih kalorija, najbolje je da je jedete bez šećera ili dodatnih zaslađivača.
Limeta: Benefiti za zdravlje
Limeta je citrusno voće sa jakom aromom i osvežavajućim ukusom. Pored toga što limeta može da se koristi za pripremu osvežavajućih pića ili kao dodatak jelima, ona ima brojne koristi za zdravlje.
Limeta je bogata vitaminom C, koji pomaže u jačanju imunog sistema i sprečavanju prehlade i gripa. Takođe, limeta je dobar izvor vlakana, koja pomažu u regulaciji probave i smanjuju rizik od srčanih bolesti.
Limeta takođe sadrži flavonoide, koji su odgovorni za borbu protiv slobodnih radikala u telu i sprečavaju oštećenja na ćelijama. To takođe može da pomogne u prevenciji određenih vrsta kancera.
Neki drugi benefiti koje limeta može da pruži su smanjenje upala u telu, smanjenje nivoa šećera u krvi, poboljšanje cirkulacije i čak pomaže u gubitku težine.
Uključivanje limete u svoju ishranu je jednostavan način da se unesu korisni nutrijenti i doprinese boljem zdravlju tela.
Limeta: Rizici za zdravlje
Prvo, limeta može izazvati fotosenzitivnost, posebno kod osoba koje su osetljive na sunčevu svetlost. Ovo može dovesti do osipa, crvenila i opekotina na koži nakon izlaganja sunčevim zracima.
Druga potencijalna opasnost je da limeta može uzrokovati želudačne probleme. Limunska kiselina sadržana u limeti može iritirati želudac, što može dovesti do gorušice i žgaravice.
Takođe, prekomerno konzumiranje limete može dovesti do oštećenja zuba, jer kiselina može razgraditi zubnu gleđ.
Konačno, limeta može uticati na interakciju sa nekim lekovima, posebno onima koji su propisani za srčane bolesti, antidepresive i antipsihotike.
Ukratko, iako je limeta ukusno i osvežavajuće voće, važno je biti pažljiv u njegovom konzumiranju, posebno ako imate osetljivu kožu, probleme sa želucem, lošu dentalnu higijenu ili uzimate neke lekove koji mogu interagovati sa svojstvima limete.
Limeta: Alergije
Ljudi koji su alergični na polen su često skloni i alergijskim reakcijama na citruse, uključujući limetu. Simptomi alergije na limetu uključuju osip, svrab, crvenilo i otok. U nekim slučajevima mogu se javiti i sasvim ozbiljni simptomi poput teškog disanja, niskog krvnog pritiska i anafilaktičkog šoka.
Ako sumnjate da ste alergični na limetu, obratite se svom lekaru kako bi vam preporučio testiranje i dijagnostifikovao vaš slučaj. Ako ste već dijagnostifikovani, izbegavajte limetu i druge citruse u svojoj ishrani.
U svakom slučaju, uživajte u hrani koju volite, samo budite oprezni ako sumnjate da imate alergiju na limetu ili bilo koje druge namirnice. Važno je da brzo prepoznate simptome alergije kako bi se pravovremeno i adekvatno tretirali.
Limeta: Različite vrste koje postoje
Jedna od najpoznatijih vrsta je Meksicka limeta ili “Key lime”. Ova vrsta limete je sitna, raste u obliku drveta, a ime je dobila po Floridi gde se ranije uzgajalo puno ove vrste. Key lime ima ugodniji ukus u odnosu na ostale vrste, jestiva je i ne mora se miješati s drugim sastojcima.
Tahiti limeta je druga poznata vrsta. Ona je veća, sa gustom koricom, kiselijeg ukusa, i često se koristi kao dekoracija jela.
Tu su i Peruanska i Jamajska limeta koje se koriste u pripremi koktela i često su zamijenjene s limunom zbog sličnog okusa.
Ukratko, limete su izuzetno drugačije od limuna, a postoji mnogo različitih sorti iz kojih svaka donosi svoju jedinstvenu karakteristiku. Bez obzira na sortu, one su ukusna i zdrava alternativa limunu.
Limeta: Kada je najbolje jesti
Zrele limete su najukusnije kada su potpuno zelene ili malo mekše. Ako se ostave da dobiju malo žute boje, pretvoriće se u limun i postatiće kiseliji. Međutim, ako je limeta već dosta zrela, najbolje je da je upotrebimo odmah, jer će se brzo pokvariti ako se ostavi predugo.
Kada birate limetu, potrudite se da izaberete onu koja nema mrlje, oštećenja ili tragove buđi. Takođe, birajte limete koje su teške i pune soka, što ukazuje na to da su svežije.
Limetu možete jesti samu, ili je koristiti kao dodatak jelima, uz ribu, piletinu, salate, sokove ili koktele. Bez obzira na način pripreme, limeta je ukusna i zdrava namirnica koju bi svako trebalo da uključi u ishranu.
Limeta: Kako čuvati, gde čuvati i koliko dugo može da stoji
Prvo, limetu treba čuvati na sobnoj temperaturi ako želite da bude sočna i ukusna. Ako želite da limeta duže traje, tada je bolje da je čuvate u frižideru u plastičnoj kesi ili u posudi sa poklopcem, tako da mirisi i vlaga ne prodiru u nju.
Limeta može da stoji u frižideru oko nedelju dana, a nakon toga se startuje proces truljenja i postaje sve manje ukusna. Zamrznuta limeta takođe može da zadrži sve svoje hranljive sastojke i ukus i do šest meseci.
Kada se limeta isecka i iscijedi sok, potrebno je da ga potrošite u roku od jednog dana kako bi zadržao sve svoje hranljive sastojke i ukus. Limetu možete koristiti na mnogo načina, kako da doda ukus salatama i jelima, tako i kao osvežavajući sastojak u napicima. Najbolje je da se limeta čuva na sobnoj temperaturi i da se konzumira što pre nakon što ste je kupili.
Limeta: Kako spremiti i jesti
Limeta je egzotično voće koje možemo pronaći u prodavnicama tokom cele godine. Bogata je vitaminom C koji pojačava imunitet i antioksidansima koji čuvaju naše zdravlje. Limetu možemo koristiti na mnogo načina, a najčešće se koristi u pripremi napitaka kao što su limunada, mojito ili margarita. Može se dodati i u salate, marinade za meso ili ribu, a može se jesti i sveža. Kada biramo limetu, potrebno je obratiti pažnju na čvrstinu i glatkoću kore jer je to znak da je sveža. Pre nego što je koristimo, potrebno ju je dobro oprati i osušiti. Limeta se seče na polovine i onda možemo iscediti sok ili ukloniti semenke i jesti plod. Ukoliko želimo da koristimo samo malo soka, jednostavno možemo iseći vrh limete i iscediti željenu količinu željenim alatom. Limeta je ukusna i zdrava, a pritom je i veoma jednostavna za pripremu.
Limeta: Koliko količinski možemo jesti (veličina porcije)
Limeta, poput drugih citrusa, može biti uključena u zdravu i uravnoteženu ishranu. Iako limete imaju nisku kalorijsku vrednost, bogate su vlaknima, vitaminom C i flavonoidima. Uprkos ogromnom broju zdravstvenih prednosti, važno je uzeti u obzir da previše limete može izazvati gastrointestinalne probleme zbog visoke količine kiseline i pektina. Preporučena veličina porcije limete uključuje jednu srednju ili polovinu velike limete i ne bi trebalo da prelazi jednu porciju dnevno kako bi se izbegla mogućnost neželjenih efekata.